Normalni i glupi ljudi, zbog njih se pamet čudi i bori da ne poludi.
Ali i ako su normalni problem pameti, nikad ideja ljubavi i lepote neće zamreti.

Jer da spasen budeš moraš pamet kriti,i praštati gluposti samo na njenoj radnoj iskusnosti.
Jer i ako je čovek glup važno je da radi, i samo s takvima pametan može vrednost ideje besmrtnosti njima dati.

Budite vredni i čujte ideju spasenja a ljubav je istina njena.

Srđan Božić

Pitala me ljubav da li da budem njen ili ne, jer dugo sam bio u njenom srcu njome zarobljen?

I sada ljubav pitanje daje meni da li da to uradim sebi? Da li da slobodu uzmem ili još uvek da čekam da je vremenom dočekam.

I sad odgovor ti dajem, ja ti ljubavi kažem i neću da te lažem, ja i ti nismo više u odnosima istim, moja sloboda sad mene traži, u istini bez laži.

A Tvoje srce ljubavi nežno neka novo srce bez slobode ne traži, kao što je bilo moje kojem je tek sad bolje.

A Srce moje mora na dalje bez srca starog tvoga, jer se u staroj ljubavi više ne pronalazi u toj ulozi roba.

Moćne su te lađe i opasne koje plove morem  ljubavi, a ne drže se slobode, greše kao ja, a onda dođu krsnim putem do slobode i onda nemaju kraj.

U ljubavi treba mi samo jedno, da tu moć slobode mi daš a ti to ljubavi veoma dobro znaš.

I nemojmo na istim gresima padati jer lađe moraju more savladati.

Srđan Božić

Dobar je život, i živeti dugo nije loše, još je bolji ako se vozi porše.

Ne zbog brzine, mada i ona ume da prije, već je dobar život kad se pobedi onaj strah koji ga truje kao zmija.

Brige, muke i problemi, svi su oni strahom dobijeni da bi ljudi postali borbom sa njima razvijeni.

Razvijeni, porasli i zvezdama dorasli ne bi li ih strah ikad mogao ukrasti.

Jer strah je lopov stari koji hoće i ume sreću ljudsku da raskrvari, pokvari, zavije u tamu i  čoveka odvede u prazninu samu.

Srđan Božić

Kao dete malo koje oseća i kome je do osećanja stalo, nikom to nije reklo jer nije znalo šta treba da kaže, to dete malo.

I Roditelji deteta govorili su međusobom slabo, po neku šalu i to po malo. A u detetu prazno, ne zna šta da misli dok roditelji žive kao pod kaznom.

Pre nego je naučilo da misli svojom glavom život deteta je poplavljen bio užarenom lavom.
A opet da kaže nije znalo dok se osećalo sprženo tom lavom.

Nije ta lava došla ni otkud već od roditelja koji nisu poštovali međusobni trud. Koji su ljubav im datu ubijali kao neprijatelji u ratu.

A znate kako prolaze ratna deca kad odrastu, ili pišu pesme ili nastave da bacaju ratnu granatu.

U ljubavi od malih nogu pa do poznih dana važi samo jedno a to je da je daš i nije važno toliko da li govoriti i misliti znaš.

A ljubav se daje tako, što biće pored sebe uvažiš a za ostalo je lako.
I nema zahteva, pretnje niti kazne, jer kroz ljubav se sve nauči a sve ostalo su priče prazne.

Ako ljubav ljudi ne uvažavaju zaista samo štetu prave kad se razmnožavaju.
Ali nikad nije kasno da naučimo reči ljubavi i da ih govorimo glasno.

Prva reč je ,,volim te“ poslednja ,,pokušaj još jednom“ a između je ,,veruj da je vredno“.
Kada ljudi to da nauče neće, tu za njih pakao kreće, i samo je jedan izlaz iz tog pakla a to je da ih je ponovo ljubav dotakla.

Autor Srđan Božić

Sudbina tera čoveka da voli i kad ljubavi tu nema mesta, tako se čovek u ljubavi slomi, sve prestane i sve boli dok biće ne prestaje da voli.

Ali svako putem ljubavi mora proći, na kraju biraš svesno kome ideš i ko ce ti u zagrljaj doći.
Neki nauče da mogu da vole ili ne a neki iz ljubavi pređu u mržnje zle.

Sve je do toga da koristiš i pamet i srce i da izbaciš iz sebe svake sujete zrnce.
I da težiš stalno vrednostima pravim i kad te ljubav guši i kad se u ljubavi daviš.

Jer samo će takvi moći slobodno da vole a ne oni koji od ljubavi prave korisne idole.

Srđan Božić

Bez Boga bitni, u suštini sitni. Ti su ljudi ne prirodni i zato pucaju kao eksplozivni dinamiti.

Oni su odlučili da koriste resurse svoje da sudbine svoje kroje i ništa to nije loše dok ne dobiju Božijom voljom aperkat ili kroše.

I tada pokažu lice pravo koje govori da u suštini nešto nije zdravo, jer njima sustinški nije bitna hijerarhija Boga već njihov uspeh koji je za njih droga.

A to govori mnogo toga da su oni sebi božanstvo ali bez Boga koji im je dao mogućnost tu da budu bogovi i u dobru i u zlu.

Znate, tu nešto mnogo smrdi ti uspešni bezbožnici i mi sa Bogom „ludi“.
A možda sam samo ja u ovoj pesmi lud jer gde god se okrenem svi sebi grade i grabe svoj put.

A možda samo tako vidim, verovatno ljudi kriju da veruju u Boga i da im um nije kao meni poremećen da vidim ovo savremeno bezbožno smeće.

Ali život ide i sve okreće a možda okrene i mene, da vidim Boga u drugima koji cveta koji ne vene, koji je poput stene a ne praha sa kojim ljudi žive do svog poslednjeg daha. Ha ha.

Jesmo svi grešni, slabi i imamo mana a nekima je to jača strana.

Autor Srđan Božić

Prijatna večera

Ja sam gord jer zelim biti i čovek božiji i bog.
Zato nisam dobro, tama me ubi, svaki smisao se gubi.

I opet tama ta, i ma koliko je tamnog tog, opet znam i osećam da me Bog zove da budem bog.

I nije šala niti šarena laž i to znam ja a znam da i ti znaš.
Ali kako? Kako biti Bog, sem kroz Hrista, Njegovog sina, sina ljubljenog tog.

I eto smisao se opet rađa, ali u njemu nisam samo ja, niti ja i Bog. Jer Hristos kaže da kao sebe ljubimo bližnjeg svog.

I eto kako da budeš On, zajedno, u bližnjem svom.
I to je jedini put, svaki drugi gubi i pakleni je koji dušu ubi.

A ko će se samnom posvetiti putu tom? Jer vera bez dela je vera kojoj je bitnija večera.
A za nju treba mnogo truda, večeru tu, i uvek dobiješ više ako daš veru svu.

A i ne može jednim stomakom za kruhom i za Božijom reči, ipak glad sveta od Hrista je preči.
I kao u onoj borbi američkih lažnih kečera, nek vam je prijatna večera.

Autor Srđan Božić

Trgovina ide u krug kolko daš tol’ko primiš, al treba pre svega da umeš da živiš.

Muda za bubrege,tante za kukuriku, što više daješ to se manje kaješ.

I tako jednom kad te krene ne znaš gde je stop,kočnica i stani, sve više primaš a sve te više mami.

Ulažeš se u sve i od svega imaš svašta, onda krene moć, onda krene mašta.

I misliš to je to, prosto je i lako, uspeo sam i to ne može svako.

I onda kažeš ljudima uradi ovako i ovako daj da bi dobio to me je naučilo vreme, poslušaj me i skini svoje breme.

A taj bremenaš se ka tebi okrene i jednu istinu ti kaže da te vreme laže.

Jer kada daš da bi dobio to je zakon ovog sveta, ajde ti meni reci zakon večnog neba?

A tamo trgovine nema i kako ćeš ti tvojim uspehom pobediti tamo gde su potrebni ljubav, nada i vera?

Imaš li to u sebi, jesi ulozio u Boga svoj trud, šta ćeš kad sve prođe, imaš li kud?

Razmisli o svom uspehu još jednom, proći će ova zima i doći će sledeće leto i do tad ne prodaj mi muda za bubrege već nauči šta je prokleto a šta sveto.

Srđan Božić

Vraćam se poštenju koje donosi ugled i čast, put je težak, bolan, mračan i velik kao hrast.

Nisam birao da idem putem tim ali sudbina me tera jer ne želim pakt sa zlim.

Borba je to pusta i teška jer nije to
,,ne poštenje“ moj lični izbor i njegova greška.

Ali svetlost ta moja težnja, ima dostojanstvo i ono svoju cenu a to je da njena bića budu poštena u svemu.

Znam da biti svetlost apsolutna nikad neću, greške i dalje brojim ali Gospod zna zašto se pred njim znojim.

Nije moje nikome pa ni sebi da sudim ali dobar i pošten hoću da se budim.

Srđan Božić

Borba za slobodu, za znanje i rast, odbacuje sve okove, samo dodaj joj gas.
Ne plaši se te borbe koja razvoj tebe daje, koji nije prolazan, koji večno traje.

I ako sloboda ima svoju cenu, da ostaneš sam, ostavljen u svemu.
Znaj da Bog je taj koji podržava tu borbu jer inat u Srbima pobeđuje svaku zlu teskobu.

Nemoj da se plašiš svog inata, jer on je tata te slobode, tog zanata.
Možda ti deluje da je uzaludna borba ali samo veruj u Boga, jer tim ključem otključava se sloboda srca tvoga.

Čak i Bog je spreman za tvoju slobodu, da te pusti, podrži i ode na golgotu.
Jer sloboda u čoveku toliko je bitna da to nikad neće znati duša sitna.

Nije sloboda da radiš šta god hoćeš, već je sloboda tvoja vrednost sa kojom si za večnost rođen.

Srđan Božić