Kad se Bog razapne i raspe u umu tvome hiljadu bitnih stvari zauzmu suprotne strane.

Sve bitno i za život važno počinje da raspinje tebe i to veoma snažno.

Boriš se da povežeš, i ideš od jednog do drugog zamršenog konca, a zaboravljaš raspetog zbog tebe Tvorca.

U tom bunilu sav potrošen i potonuo znaš da postoji rešenje a samo što nisi klonuo.

Tražiš ga u sebi a i oko sebe, to rešenje koje će spojiti u celosti svet oko tebe.

A vreme prolazi i kao da ga je sve manje, jecaš od bola i rasutosti koja traje.

I shvatiš iskušenje vere svoje u nekom trenutku, i otvore ti se vrata kroz koja ti ponovo Bogu pružaš ruku.

I samo dodir, dodir je dovoljan od njega da te pusti ta bol i ta pusta stega.

Autor: Srđan Božić

Vi, vi svetske sile što ste istoriju i vreme od nas skrile, na vas gledaju oči gorske vile.

Vi, vi svetske sile budite malo drske a ne samo lažno mile da upoznate ove ne pokorne Srpske gerile.

Vi, vi svetka bando ne krijte se tamo gde je mračno i hladno, dođite blizu nas gde je vatra da vidite brata do brata.

Vi, vi uticajna moćna stoko plakaćete u paklu gorko što hoćete krv našu pokoriti vama a Obilić je među nama.

Vi, vi pijavice pohlepne sa maskama preko lica što parvite novog Gavrila Principa.

Vi, vi što se iza zakona skrivate i od muke naroda živite i potajno se Srbinu divite.

Vi, vi svetske sile nikad Božije niste bile.

Autor: Srđan Božić

Lek za sva ništavila, besmisla i beznadežnosti je poznavanje sebe a sebe ne možeš upoznati ni razmišljanjem ni pisanjem ni delanjem niti možeš putem više sile.

Jedini način za upoznavanje sebe je kroz drugog čoveka, da drugi čovek vidi tvoje vrednosti i da kroz drugog čoveka upoznaš i prihvatiš sebe, da spoznaš svoju vrednu stranu, svoje osobine, talente, potencijale i kapacitete a prvi korak je da se skloniš od budala.

Zato je zapisano ,,ljubi bližnjeg svog kao sebe samog“

Autor teksta: Srđan Božić

Ne želim zakon u svom životu čak i ako mi obećava 100tu.
Ne želim zakon ni pravila razna pa makar dobio milijardu od Deda Mraza.

Neću zakon,pravo niti pravdu,niti hoću život u čvrstom gardu.
Neću zakon logike uma ali hoću slobodu kaldrme i druma.

Neću zakon ni od Boga ni od ljudi jer neću sam sebi da sudim.
Neću zakon trgovaca sreće ali hoću ljubav kad mi se hoće i kad mi se neće.

Autor: Srđan Božić

Kao što je tanka linija između ludaka i genija isto tako je tanka linija između jadnika i umetnika.

Tanka linija je u izborima suprotnim.

Ludak i jadnik idu pravo glavom kroz zid do ludosti i jadnosti a genije i umetnik idu u suprotnim smerovima.
Vrlo jednostavno ili si gord ili si čovek, svako svoje plodove bere.

Život je čudo.

Autor: Srđan Božić

Za srce ♥ moje mario niko nije.
Srce moje od života se krije.

Niko srce svoje za mene nije dao još kao dete sam to osećao ali nisam znao.

Bitno je bilo da se ima, da se jede i da se pije dok srce zaboravljeno u grudima bije.
Sve je moralo biti na svom mestu i na tome da se radi, sve, sem temelja na kom se sve gradi.

Ne dostaje mi srce a da ga imam znam kome bih ga dao, jer da sam ga i ja dobio nikada ne bih krao.

A možda sam i ja proklet pa za srce ne marim a ako ga dobijem tada sve pokvarim.
Ma i da je tako srce treba dati a to znaju samo pravi otac i mati.

Jer šta je život bez srca, prazna priča od koje glava puca.

Autor: Srđan Božić

Sigurnost bitnija od slobode, novu epohu ucene vode.
Odrekli smo se slobode nesvesno iz straha, pretvorili smo se u civilizaciju praha.
Prošli smo stradanja, ratove i gladi, sad je slobodan samo onaj koji za šaku dolara radi.

Ne, to sloboda nije ali muka je uspela od većine istinu da skrije.

A pošto smo se radi ,,mira“ i istine odrekli, time smo se svi od budućnosti odsekli.
Odsekli kao silni mač pravde što muku seče i odvaja žito od onih koje savest peče.
A, da pravda.. nemamo više ni nju u kodeksu sve što imamo je sumnja u ucenjenom kompleksu.

Autor: Srđan Božić

Prodane duše život ruše, dušu gube lažno ljube.

Prodane duše smisao maše oko sebe ljude plaše.

Prodane duše Zemlju guše srce Zemlje mržnjom buše.

Eto štete od izdajničkih duša koje neće da se bore kad ih neko kuša.

One ne znaju da može bolje biti, za njih je strah ono od čega se ne mogu skriti.

Nemaju izbor, slobodu ni snagu.
Idu putem sigurnog ropstva u potpunom mraku.

Svoje senke se plaše te duše koje život ruše.
A uspevaju u tome jer nas ljude dugo vremena lome.

Jedne ucene, druge podcene, a neke od nas za dobro loše ocene.

Posvađali su nas sujetom, lažima i brzim dražima.

A mi ako ne želimo uskoro našeg života završetak neka iz nas pukne slobode metak.

Autor Srđan Božić

Mi jesmo svi različiti ali ko deli ljude po klasama, staležima, vrstama, bogatstvu i siromaštvu a ne po osobinama i onaj koji stavlja u kalupe i deli etikete ljudima, tog je ovaj svet progutao i realnost odvojila od svih pravih vrednosti i od svakog kvalitentnog napredka, razvitka, autentičnosti i istinskog zadovoljstva življenja života.

Takav čovek nikada neće osetiti, doživeti i razumeti smisao svog postojanja. Sve dok ne promeni način gledanja i posmatranja ljudi biće i ostati prazna ljuštura puna nagona, strasti i ne svesnih radnji koja će uvek imati opravdanja a nikada odgovornost.

Sistem življenja i opstanka nas ljudi će uvek postojati ukoliko budemo disciplinovani!
Egzizstencijalni sistem je druga najvažnija stvar za nas ljude o kojoj moramo voditi brigu a prva je duša i svi njeni delovi.
Ako nam je sistem ne disciplinovan to jest ne služi svrsi smisla već samo svrsi zadovoljenja potreba i to onih sebičnih, takav sistem će uništiti prvu najvažniju star u ljudskom životu. Tada nam ostaje džungla i haos u kome ćemo živeti.
Zato da bi imali zdrav sistem egzistencije treba da radimo na čuvanju duše od onoga što uništava i dušu i sistem a to su ljudi koji su prodali moralni i etički kod za šaku dolara.
Moralni kod je kod nas Srba malo surov jer zadnji put je većina ljudi bila ispravna u vreme cara Dušana Silnog. Sad hvala Bogu nam ne treba strah i surovost već svest da smo pripadnici ovog sveta, jer svet više nije nepoznato opasno mesto između zemlje i neba.
Ne treba sistem sveta da shvatamo kao nešto loše, već samo one ljude koji su bez duše a oni su oduvek i bili oni kojima svet nije pripadao a hteli su na silu i prevaru da ga prisvoje što pokušavaju i danas.
Mrak koji hoće da osvoji svet može to samo ukoliko mi sami pristanemo na to i zato nemojte da klonete u besmisao i da odustajete.
Svet je naš, život je naš.
Ima neka tajna veza, tajna veza za sve nas.

Autor teksta: Srđan Božić