Prazna kafana

Ne možeš ne ozbiljno shvatati bitne stvari u životu, za to ti žena stvori golgotu.

Jer bitne stvari kroz ljubav se čine a ako nije tako od ženske ruke se gine.

U ženskoj ruci ne postoji ništa bez ljubavi te, a one nas bez nje smatraju za životinje.

Dok mi muškarci volim ljubav kao igru, žene se bune jer tada se one pretvaraju u čigru.

A muškarac koji ozbiljno ljubav shvati vremenom počinje da pati.

Zašto je to tako? Zato što žena bez ozbiljne ljubavi shvaćena neće biti dok muškarac bez igre neće sebe pronaći i vreme će da protraći.

Jer muškarac mora da može sve, dok žena voli svoje sne.

A sve to da bi ostavili traga, pre nego odu iz života kroz tunel mraka.

I zato mi shvatimo ozbiljno žene da ne bi postali kao mačke prebijene.
A vama ženama poručujem da pustite branu to jest nas u kafanu.

Autor Srđan Božić

Vreme života

Vreme prolazi, jer zlo ne prolazi.
Ono beži od zla iz noći u dana i nosi život iz prošlosti davne lečeći mu zle rane.

Život ide dalje ali ne zbog hira već da se kreće mora jer ga zlo stalno dira.

Velika je tajna to vreme čije je teško breme, koje razumeti može samo neko ko isto beži od zla daleko.

A ljudi….ljudi su prihvatili to zlo kao nešto normalno. Pa eto tako nam i život odgovara kroz vreme kad nam zlo donosi nesreće i probleme.

Ali i na to oguglali mi smo i postali hladni kao da deo života nismo. I zlo triumfuje kao sastavni deo života jer smrt je njegova dobrota.

Stvarno smo devijantni u tom zlu u svim strasnim gresima i na javi i u snu. U našoj iskrivljenoj slici života, zlo vidimo kao da je dobrota.

Jer u suštini hrabri nismo i odustajemo od toga da možemo skupa zaustaviti vreme proterivanjem zloga.

Naviknuti na prolaznost ovoga sveta i nas u njemu zauvek zaboravljamo Boga u svemu.

Ali doći će dan kad će sve stati i kada ćemo uvideti da zbog nas Život pati. A ljudski lik koji korača samouvereno sa zlim videće ustari gde je i sa kim.

Srasli sa zlom i patologijom tom, više neće moći da koračaju sa tim jer će se u samoći pogledati sa zlim.

I zaista teško njima kada vreme stane, ne bih nikome želeo takve dane.

Autor Srđan Božić

Mračne nade

Tuga zamnom hoda, svila se na mene, od davnih dana, ničijom krivicom, ona me slama.

Nepravda velika, kao tmurno nebo, kao da nisam nikome trebo.

Težina je taj mrak, usamljeni dah, koji nosi samo neko ko je jak. Sve ti postane teško a sve to ne namernom greškom.

I šta sad posle godina toliko? Kada vidiš da ustvari to želeo za tebe nije niko.
Samo taj mrak koji usamljenu dušu hoće kao gladan kad ubere voće.

On i ti sami i vreme koje prolazi očekivajući da spas kroz ispravku dolazi. A niko kriv sa namerom nije a ti ne vidiš odmah mrak koji se u tebi krije.

A mrak je uvek šaptao tiho ne čujno, da je i on ne pravdom postao mesto slučajno.
I da mu je teško jer ga je svetlost napustila davno i da se zato oseća uplašeno, tužno i sramno.

Da u njemu žive odbačeni svi, neki su tužni a neki zli. I mrak mi je samo dva saveta dao, mali budi strpljiv i ne budi zao.

Dolaze dani njegove nade, kad mrak više usamljene ne krade i ponovo postaje svetlosti deo i biće od beline ceo.

I zapamti kad ti je duša u mraku, bitno je da ne bude u paklu.

Autor Srđan Božić

Muški konj

Ne razumem to, i ako dugo to nisam čuo ali ostalo mi je negde i stalno me podseća na to, da treba da budem muško.

I opet, ma koliki čovek bio nekako kao da sam izdao sebe kao majka kada ne uzme u naručje svoje dete.

Jer gde danas muško biti i šta je to muško a nije samo ponositi se puškom. Gde se danas muško razume a da žene tu ne glume?

Možemo mi biti ljudi i živeti u ženskom svetu lepote, harmonije i dobrote. Ali šta vredi jer ta slika na kraju izbledi.

Jednostavno gde? Jer niko muško neće u ovom svetu od medija sve od pokojnog Kenedija pa do sadašnjih prava do indijskih mudrih krava.

A svi interes muškarca hoće odanost,odgovrnost i naklonost i to traže i za sve ista pravila važe.

A gde je prostor za tu prirodu mušku u kojoj je on odan i odgovaran prema sebi, ne zbog interesa niti morala, savesti ili dara.

Gde je prostor i mogućnost da muško pokaže koliko mu je stalo do sebe jer ako ne može sebe kako da voli tebe?

Razumeti to neophodno je za sve jer u muškoj prirodi je ključ suštinske vrednosti te.
I zapitajte se zašto je to tako, zašto su muško sveli na šowinizam i neandertalnost i uskratili ga za njegovu važnost?

Jer biti muško znači ono što svet neće, da pronađem suštinu slobode i sreće.
Da uzmemo stvar u svoje ruke i dobijemo venac za svoje muke.

Da znamo da nam život nema kraj, da postoji večnost i vertikalni beskraj.
Da smrt je samo prelaz i da su mnoge ne bitne stvari, da li nosimo guči ili armani.

Biti muško i okrenuti se sebi, znači imati veru koja ne kleči. I mogao bih dalje pisati ali od muških suza ne mogu disati.

Autor Srđan Božić

Babaroga


Danas je tuga, omiljena priča mog magijskog druga. U njegovoj priči ja tražim izlaz, dok on zbog toga menja lica izraz.

Menja ga menja i postaje ljut, jer hoće da mu ja postanem tuge te put. A meni je današnja priča odavno znana jer po njoj sam se klizao kao da sam stao na puno kora banana.

Drug moj želi da muke mu skratim, da tugu uzmem na sebe, da ja patim.
I borim se protiv toga, protiv druga svoga, a iznad nas se svio mrak iz kog izlazi babaroga.

Ona je uzela druga mog pod svoje odavno, jer nikad nije znao da postupa ispravno.
A ja se sa njim družim jer pokušavam ljubav da mu dam kako bi mogao pravedno da postupa sam.

Jeste, niko me terao na to nije a babaroga sad ima pravo da i mene gleda ne ispravno.
Ali predati se neću, niti ću dati drugovu pravdu niti svoju sreću u babaroginu vreću.

Jer izlaz uvek postoji, a u današnjem danu izlaz je u kuliranju.
A pre svega babarogina magija je u tome da na svaki pokušaj odupiranja njoj, ona tera po svome.

I zato ako hoćeš pobediti nju, pusti je da ode kao java u snu.

Autor Srđan Božić

Budale

Da li znate zašto ste budale, da li smatrate sebe za potencijalne ubice,mrzitelje,vandale?

Da li znate šta nevolja jeste, da li znate da svako dete gleda ko ste, šta ste i gde ste?

Ej, znate li vi šta vas čini idiotom i zašto svakoga nazovete bar pojednom skotom?

Da li znate, da to znate! I da vas baš briga jer kažete da život ne pita za dobrotu i da ćete svakako doživeti možda i stotu!

Fokusirani ste na nešto treće… na uspehe i osećaje, na moć koja pokreće.
Na sigurnost i kontrolu i nije vam bitno ni pripadanje svome polu.

Da li znate da smo svi isti? Borimo se za nešto svoje i mrzimo kad je nešto tvoje!
A ubeđeni da znamo bolje i spremni, da pustimo krv te crvene boje.

Da li znate, a znate da se naš kraj pretvara u večni pakao ili raj a opet ne marite za to jer više volite sigurnu smrt nego pobedu nad zlom!

Srđan Božić

Đavolja komedija

Hip-Hop

Trpaja,trpaj,trpaj….meći,meći,meći, da vidimo čiji je kapital veći.

Rokaj,rokaj,rokaj….snimaj,snimaj,snimaj, kad kažem sad, ti glavom klimaj.

Samo polako,sigurno samo, malo ljubav, tamo vamo. Kad dođe prilika ti je grabi, jer ko će iz govana da te vadi.

Moje,moje,moje….konza,konza,konza, na starom kredencu je Titova bronza.

Malo mleko, malo med, imati svoje to je brend. Jer ja sam bitan i moje je važno,samo napred bahato i snažno.

Neće mene niko ucenjivati u mojoj želji jer đavo sedi u svojoj fotelji.
A mi u jezivom kriku čekamo životnu priliku.

A život…život prođe a taj đavo po svoje dođe.

Stih’o klep
Srđan Božić

Đavo je Niko Vuku

Zavisnost i gotov dobitak je užitak, navika toliko jaka, da svaki napor ka stvaranju sopstvenog shvataš kao pretežak zadatak.

Jer kad bi stvarati svoje hteo morao bi okove zavisti pokidati jer tek tad bi imao kuda ali tu ima njenog dobra i truda.

To gotovo dobro i tuđi trud, kao tvoj lični dobitak, pokazuje tada svoje lice đavolsko i kreće da te proždire i kida.

U oslobađanje sebe iz okova tih, idući ka stvaranju sopstvenog užitka i odricanju zavisnog dobitka dok te đavo naokolo pipka, treba uspeti pobediti tu ne izvesnost sada ličnog truda dok te lomi strah,gadost,krivica i tuga.

Jer dugo si živeo na račun tuđ, počela je navika ta da smrdi na buđ. A da ne pominjem tog dobrog koji ti je davao gotovi dobitak dok si pojeo svaki užitak.
Sad te čeka da ojačaš malo pa da kaže gde si krenuo, ti si moj Budalo.

Jer ja sam stvorio sve ovo, a ti misliš da ćeš ko ja uspeti a dupe ti golo. E moj Niko, đavo ti kaže i tvoju slobodu svojim lažima odlaže.

Pokušava on a ne daš se ti i ako nemaš anđeoske vrline skromnosti i vere u bolje sutra, brzo se vraćaš na Đavolski zavisni lonac gotovog truda.

Ali kad se vratiš više nije dobitak za džabe, sad ga odrađuješ da bi dobio ponovo naklonost te dobre đavolake brade.

I zato moj Niko bolje ti je preokreni priču ovu i pouku izvuci jer oduvek su od đavola pametniji bili Vuci.

Autor Srđan Božić

Nastanak, opstanak

Zašto nisam ništa stvorio, zato što sam o Bogu govorio.

Jer da bih stvarao u svetu korumpiranih stega, morao bih zaboraviti na stvaranje Božije ni iz čega.

Sebe da stavim na prvo mesto u službi za druge da uđem u dugove da bih stvorio uslove bolje, uslove druge?

Da li je to cilj da pokažem da mogu ili pak me život tera da moram da okrenem leđa Bogu i prestanem da pišem na svom blogu?

Jer stvarati u vremenu bluda, strasti pohlepe i drugih zavisnih čuda a ne biti deo tog pritiska iz sopstvenih muda, pa stvarno moraš biti sila veća nego indijski Buda.

Videćemo možda nas sve pogleda s nebesa Bog ali ne verujem da će nam svima to prijati, pogotovo onima koji su se odricali Krsta svog.

Autor: Srđan

Tajna

Dok đavo strepi od božije tajne, đavo plaši ljude da ne bi zavoleli njene uspehe trajne.

Jer tajna je i Bog sam i od nje učiti treba, jer sve što vredi ne vidi se odmah ni od pozadi ni s’preda.

Ona je tu kao melem na ranu kao naša pratilja koja nikad ne ostavlja dušu praznu.

Tajna je sila koja krije Boga i sve muke, svega prolaznoga.

Ali nije tajna protiv istine niti je u srodstvu sa lažima, to samo đavo pokušava da je otera našim nagomskim slabostima i dražima.

Sve u ovom životu oko tajne se vrti, a ko je ne čuva i odbacuje, ne vrednuje život već je blizak smrti.

A ja ne govorim ovde o tajni i skrivanju greha naših, već o tajni mira i ljubavi koja nikoga sem zloga ne plaši.

Jer Istinska tajna boga je puna, istinsku tajnu venčaće večna kruna.

Autor Srđan Božić