Srđan Božić

Ljubav prema sebi nasušni je lek, ne zaobilazni činilac puta je za uspeh.

Hiljadu prepreka stoji joj na putu od gordosti narcistične do odbačenosti kritične.

I nikako da se smiri, uvek kao afekat udari u glavu i kao đavo  kuša dok iza ćoška viri.

Ta ljubav prema sebi nekad puna je tuge, jer prate te bez nje mnoge ne prespavane noći duge.

A ona želi i voli tebe kakav jesi i čeka te celog života u srcu tvom, na pravoj adresi.

Kada prođu oluje, stradanja i strasti, zavolećeš njome i sebe i sve i Bogu ćeš njome u zagrljaj pasti.

Ta ljubav prema sebi, ta pesma tvoje duše, ona je ta zbog koje se sve ne moći i prepreke pred tobom ruše.

Voleti sebe velika je stvar, i zato kreni ka toj ljubavi u ne prekidini i ne prolazni zagrljaj.

Srđan Božić

Sukob je gori ako se pre odvajanja stvori.

Jer po prirodi čovek se vremenom odvaja od svega a kad pre vremena u sukob uđe stisne ga ne razumna, ne odvojiva stega.

I onda tako stegnut ne puštaš ništa ili guraš sve a trebao bi postepeno da se odvojiš od iluzije te.

I kada postaneš svestan da nas od malena u svemu iluzija drži, tada popušta  stega u tvojoj srži.

I shvataš ritam života, korak nazad pa napred dva u igri ka suštini gde je tvoja istinska svetlost ta.

Gde nije iluzija i borba smisao, već mir koji leči svaku ljudsku misao.

Svetlost koja nas ljude sve blagodarno spaja i upućuje kroz vreme s ljubavlju ka kapijama raja.

Srđan Božić

Postignuti sigurnu dubinu punu nesigurnosti, nesavršenosti i jednostavnosti, gde vidiš sebe kao ljudsko biće puno ranjive ganosti.

Kad osetiš sve, pre nego dodirneš, vidiš i čuješ kad na javi sa ljubavlju snuješ.

Dok oko tebe ljudi od toga beže, dok jedni na druge za malu grešku reže i tebe ne primete kao da nisi tu, dok oni u grupama hrle ka prolaznom površnom uspehu na zemaljskom tlu.

A ti kroz oči dubine vidiš sve to, dok zbog neosetljive, uspešne i površne mase ostaješ gladan, bos i go.

Tada postaviš sebi pitanje jedno da li je živeti u prolaznom vremenu zaista vredno, i opet se spustiš u postignute dubine svoje gde je ono sve istinito i ne prolazno a tvoje.

Gde sve tvoje slabosti i rane zagrli ljubav, dok prolaze prolazni dani a iz njih ponekad zamirišu jorgovani.

Srđan Božić

Emocija, osećaj za spoljni i unutarnji svet, čini nas ranjivim i nežnim kao pamuk kao cvet.

Osetiti i kretati se putem osećaja, mnoge ljude vodi ka doživljaju očaja.

Pa mnogi taj osećaj seku dok ih ožiljci bole više od očaja i kao užarena lava peku.

I sta dobijemo kada isečemo od sebe taj osetljivi pamuk, tu svilu?
Dobijemo ravnodušan život u sivilu.

Ja hoću da idem putem osećaja među ljudima sivim i neću njih za bezosećajnost da krivim.

Ali jedna stvar u celoj priči je bitna, osećaj je iznad razuma i nije stvar ne bitna i sitna.

I ko se emotivnom, empatičnom i osetljivom životu prikloni njemu ljubav uvek radost pokloni.

I ako je danas ljubavi sve manje, ipak osećaj u ovoj pesmi ima svoje značenje i zvanje.

Srđan Božić

Autor Srđan Božić

Kraj uvek je ne izbežan znaj, i to samo si ti znala a ja, ja sam to želeo kao budala.

Osveta tvoja hladna je bila, i dugo si to krila,dok ja nisam ponovo raširio svoja snažna krila.

A ti ćutala si dugo i to i dalje radiš dok svoju izuzetnost sladiš.

I ne zaboravi jednu tajnu a to je da ono što samo ti znaš si ti a ne drugo lice ljubavi.

Autor: Srđan Božić

Kad dođe taj trenutak gorki i mrski, sagledaću i razumeću krst ljudski , pogledaću sebe srećnog i videti sva lica ta, koja žele biti deo nečeg većeg, srećnog, uzvišenoga.

I shvatiću i reći svima u lice, da pored nade, vere i ljubavi, moraš istrajati da bi dospeo do više lestvice, dok,dok ti drhti lice, a ni tada ti lako neće biti jer će drugi, kao nekad ti, suze liti.

A ti, ti ćeš morati sve iz početka, jer nemaš kud, dok mnogi misle da si lud, sve do trenutka dok ne staneš sa obe noge čvrsto, na ljubav to božanstvo krsno.

I tada reći Bogu u molitvi iz srca, želim da moje srce zauvek za druge kuca.

Srđan Božić

Ej ti, što na zemlji sediš, sigurno vrediš.
A znam kad se smiješ da se rugaš i da to sam od sebe kriješ.

A to ti je mana, čoveče, ta poruga ne slana.
Jer ti si čovek a ne Aranđeo, shvati to i smij se slobodno.

I znam da ćeš to shvatiti a tad se Bogu, Mikane moj pomoli i da prosti a i da to zna da prepozna da kad se god nasmiješ da đavo to na zlo ne prepozna.

I bilo kada, kad se podsmehneš, znaj čemu se smiješ a ne da u oblake gledaš i ko budala od podsmeha sebe na komade razbiješ.

Srđan Božić

Obrati se, gledaj, i sve oko sebe vidi, možda ti se ipak sve to i svidi.

Precizan budi i realno shvati, sigurno se tebi ono što daš vrati.

Jer dobro i zlo zajedno idu i svojim putem se kreću, a ljudi muški imaju ulogu veću, da budu dobri i u zlu dok žene su u zlu uvek tu.
Kao rame za plakanje, žene imaju to nežno tkanje!

I zato obrati pažnju da te žena  dok tka ne ubode, jer to su večite borbe stare i nove mode moj rode.

Budi direktan i reci da ništa nije naše već Božije a nečisti nek se plaše.

A strah taj nek im opomena bude, da to što im se svidi, da im uvek na pameti bude, da Bog može da ih ogoli i da sami sebe naprave na lude.

I pažnju obrati na tu liniju tanku jer između sujete i straha linija je tanka.

Srđan Božić