U svetu gde koraci odzvanjaju težinom,
gde se glad meri znojem, a mir prazninom,
čovek stoji, mali pred sudom,
dokazuj se, kažu – ili nestani s puta gde zbog dokazivanja lažu.
Od rođenja nam dodeljen pritisak života,
na leđima breme, u očima sramota.
Ne traže ko si, već šta ćeš da dokažeš,
svoju vrednost meriti moraš, ili cigaretu ne možeš kupiti već da je srolaš.
Gladni, trpeći, pred zidinama sveta,
mnogi padaju, nemoćni od cilja što smeta.
Jer nije dovoljno želeti ili verovati,
u ovom svetu što dokaz hoće da bi preživeo dane ne moćne.
A gde je dostojanstvo u tom krugu hladnom?
Gde su snovi što ne trpe sud pod tuđinom gladnom?
U svom srcu osećam bol i ne pravdu zbog dokazivanja tog i veliki bes jer neću u taj začarni ples.
Možda promena leži u ljubavi bez mere,
u davanju mesta gde pravde progovore.
Da svaki korak ne bude trka za pravdom,
već prostor gde čovek može biti slobodan i glavom i bradom.
Dokazujmo sebe svetu, al’ s dušom živom,
ne da glad uguši naše volje, već da budemo bliski da nam bude bolje.
Jer ako mir ne nađemo ni u dokazivanju ni u trpljenju gladi,
šta nam ostaje osim praznine koja naše dostojanstvo srami?
Pojam 