Zanima te zašto ćutim, ćutim da bih disao ćutim da bih pisao.
Ćutim jer nemam s kim govoriti, ćutim da bih mogao odmoriti.
Ćutim da se ne bih otkrio, ćutim da bih ne moći pokrio.
Ćutim jer razmišljam, dok nešto zamišljam.
Ćutim jer posmatram, ćutim da bih bio snažnan, ćutim da bih bio važan.
Ćutim da bih osetio, ćutim da bih se na bitne stvari podsetio.
Ćutim jer se molim, jer volim, jer rečima golim to ne mogu reći, samo ćutanje to čini većim.
Ćutim jer sam šokiran, uplašen i ljut.
Ćutim jer i ćutanje je životni put.
Ćutim jer nemam poverenja, i ne umem nekad da kažem šta je u meni, ćutim kao čovek u seni.
Ćutim jer svi govore i po nešto kažu, ćutim u istini jer ne volim baš šarenu lažu.
Ćutim jer od tolikog ćutanja i njegovog značenja osetim se ponekad gorko kao posle mučenja i tlačenja.
Ćutim jer kad budem progovorio saznaćeš zašto sam ćutao i u tišini lutao.
Srđan Božić
Pojam 