Trgovina ide u krug kolko daš tol’ko primiš, al treba pre svega da umeš da živiš.
Muda za bubrege,tante za kukuriku, što više daješ to se manje kaješ.
I tako jednom kad te krene ne znaš gde je stop,kočnica i stani, sve više primaš a sve te više mami.
Ulažeš se u sve i od svega imaš svašta, onda krene moć, onda krene mašta.
I misliš to je to, prosto je i lako, uspeo sam i to ne može svako.
I onda kažeš ljudima uradi ovako i ovako daj da bi dobio to me je naučilo vreme, poslušaj me i skini svoje breme.
A taj bremenaš se ka tebi okrene i jednu istinu ti kaže da te vreme laže.
Jer kada daš da bi dobio to je zakon ovog sveta, ajde ti meni reci zakon večnog neba?
A tamo trgovine nema i kako ćeš ti tvojim uspehom pobediti tamo gde su potrebni ljubav, nada i vera?
Imaš li to u sebi, jesi ulozio u Boga svoj trud, šta ćeš kad sve prođe, imaš li kud?
Razmisli o svom uspehu još jednom, proći će ova zima i doći će sledeće leto i do tad ne prodaj mi muda za bubrege već nauči šta je prokleto a šta sveto.
Srđan Božić
Pojam 